Добродошли на сајт
ФАМИЛИЈА ПУШОЊА
Пушоња је српско презиме из Пљеваља.
Иако је презиме Пушоња релативно ријетко, његови носиоци су присутни у различитим дијеловима Балкана, са историјом која обухвата миграције и промјене услед друштвених и историјских околности.
ИЗВОРИ
„Становништво Пљеваљског краја“
Драган Палдрмић, 2013. година
Жељко Остојић, 2013. година
НАСТАНАК САЈТА
Идеја о настанку сајта кренула је од формирања Фејсбук групе „Фамилија Пушоња“
Захваљујући групи, упознали су се путем интернета фамилије из братства Озринићи.
Више у дијелу сајта ИСТОРИЈА
МИСИЈА
Циљ нам је да кроз овај сајт спојимо чланове породице, подстакнемо заједништво и пружимо платформу на којој сви могу да сазнају више о својим коријенима, повежу се са прецима и допринесу очувању наше заједничке историје.
ВИЗИЈА
Наша визија је стварање трајне платформе на којој ће чланови породице моћи да:
– Открију и истраже породичне коријене кроз интерактивно породично стабло.
– Подијеле приче, фотографије и тренутке вриједне памћења.
– Ојачају везе међу члановима, без обзира на удаљеност.
– Преносе породичне вриједности и традицију млађим генерацијама.
ИСТОРИЈА ПРЕЗИМЕНА
Презиме Пушоња се помиње у литератури која истражује становништво Пљеваљског краја. У књизи „Становништво Пљеваљског краја“ аутора Драгана Палдрмића, објављеној 2013. године, разматра се историја и миграције породица у овом региону. Иако детаљи о презимену Пушоња нису експлицитно наведени у доступним изворима, ова књига може пружити шири контекст о историјским кретањима и насељавању у Пљеваљском крају, што може бити од значаја за разумијевање поријекла и историје презимена Пушоња.
Презиме Пушоња се доводи у везу са братством Озринића са Чева. Озринићи су познато црногорско племе са Чева, које је имало значајну улогу у историји Црне Горе. Са Чева се исељавају три брата, Остојини синови: Милосав (надимак: Пушоња) од кога настају Пушоњићи, Милош (Остојићи) и Дамјан (Дамјановићи) из непознатих разлога (претпоставња се због турског напада на град и паљења кућа).
Милош, Милосав и Дамјан, са својим породицама, из Чева су првобитно отишли у Црмницу. Пошто им је кућа у Чеву изгорила, а била је зима, вјероватно су у Црмници зимовали, пошто је тамо клима блажа и није толико хладно као у планини. У Црмници се нису дуго задржали.
Када је на прољеће отоплило нису се вратили на Чево већ су кренули на сјевер. Прошли су кроз Доњу Морачу и поред Колашина и зауставили су се у Равној Ријеци у бјелопољском крају, на ријеци Љубовиђи између Мојковца и Бијелог Поља, али ни ту се нису скрасили.
Милосав (Пушоња) се настанио у Ђурђевића Долу (сада Пушански До) око 1757. до 1759, а Дамјан се населио у околини Косанице. Пушоње су живјели у Ђурђевића Долу једно вријеме. По њима се тај крај прозвао Пушански До. Пушоње су се због неког разлога раселили на подручје од Косанице до Пријепоља.
Тако су од три Остојина сина и његовог стрица четири братства у сродству: Остојићи, Пушоње (Пушоњићи) и два братства Дамјановића (са Косанице и из Каљића Лијеске). Важи правило да се припадници ова четири братства међусобно не жене и не удају због крвног сродства по мушкој линији.
ЗАПИСИ У ВРЕМЕНУ
Славица Ванчетовић (Пушоња)
Желим да допринесем сазнању о нашем пореклу, па делим неколико појединости које је написао мој отац Вук Пушоња.
Францетићеве усташе заклале 42 члана породице Пушоња
Четрдесет два члана фамилије Пушоња из села Џимрије, општина Хан Пијесак, заклале су усташе Јуре Францетића 1942. године на Црквинама код Рогатице, на мјесту гдје је прије више од десет година изграђена црква посвећена Светом Јовану Крститељу. Петар Пушоња испричао је раније Срни да је најмлађа жртва био седмогодишњи Марко, а најстарија Ђурђија која је тада имала 77 година. Пушоње су, како је испричао, били у збјегу у шуми, који је бројао око 145 људи, а кретали су се према
ВИДЕО ЗАПИСИ
Жеља ми је да овај сајт буде живи споменик нашој фамилији, мјесто гдје ћемо заједно његовати сјећања и стварати нова.
Велику захвалност дугујем Драгици Пушоњић која је несебично подијелила материјале о породичном стаблу фамилије.
Дарко Пушоња
Бања Лука